Možeš imati roditelje – i dalje biti siroče.

Možeš imati roditelje – i dalje biti siroče.

Samo zato što si imao roditelje i živeo pod istim krovom s njima, ne znači da su oni preuzeli odgovornost za tebe.

Potpuno je moguće biti siroče s roditeljima.

U današnjoj epizodi istražićemo ovu dinamiku i ukloniti manipulaciju koja je skriva.

Roditelji koji svoju decu čuvaju, ali ih u suštini ostavljaju, obično ukazuju na određene stvari kako bi diskreditovali ideju da su bili loši roditelji.

Kažu stvari poput: Imao si krov nad glavom, imao si hranu na stolu, imao si odeću na sebi. Pogledaj sve što smo ti kupili.

Ovo je manipulacija iza koje se skriva dinamika "siroče s roditeljima".

I to je iluzija u koju gotovo svi poveruju.

Roditelji poveruju u to, dete poveruje u to, porodični prijatelji poveruju u to, nastavnici poveruju u to.

Kao rezultat toga, pakao zanemarivanja kroz koji dete prolazi nikada se ne vidi onakvim kakav zaista jeste.

Zapravo, konstantno im se sugeriše da je stvarnost potpuno suprotna.

Osnovno im se govori: Imaš roditelje, imaš sve. Kakav bi mogao imati problem?

Iako njihovo blagostanje nastavlja da opada zbog uskraćivanja i gladi na toliko nivoa, prvi način da se probije ova manipulacija je da se pogleda sirotište."Kada je dete smešteno u sistem ili u sirotište, ima sklonište, ima odeću, ima hranu, ima igračke.

U mnogim zemljama ima i obrazovanje, ima osnovne fizičke potrebe.

Pitanje je: šta nedostaje?

Šta čini da imati roditelje i porodicu bude toliko drugačije od boravka u sirotištu?

Kroz ovo istraživanje, uočićeš potrebe koje su neophodne, ali nisu bile zadovoljene u tvom detinjstvu.

Potrebe koje su morale biti zadovoljene da bi se dete razvijalo na zdrav način i napredovalo. 

Zapravo, voleo/la bih da sada zastaneš i razmisliš o ovom pitanju na minut pre nego što nastaviš.

Da bi dete zaista napredovalo, a samim tim i da bismo mogli da kažemo da je bilo roditeljeno, evo kratkog spiska stvari koje su detetu potrebne:

Prvo i najvažnije, dete mora da se oseća prihvaćeno i 'posedovano' od strane svojih roditelja.

Ako želiš bolje da razumeš ovo, možeš raditi moj izazov od 14 dana ISCELJENJA Unutrašnjeg deteta.

Pozitivno prihvatanje je ono što čini sve potrebne izraze roditeljstva mogućim.

Zaista prihvatiti nešto znači videti to kao deo sebe.

Ako nešto vidiš kao deo sebe, postaje nemoguće povrediti to, a da ne povrediš sebe.

Ne možeš narušiti njegovu slobodnu volju, a da ne povrediš sebe.

Zato je u pravom prihvatanju želja da nešto bude deo tebe i da ti pripada.

Najbolji interes tog drugog bića postaje najvažnija stvar.

Dete mora da oseća da ima važnu ulogu unutar porodične društvene grupe.

Mora da oseća da roditelji preuzimaju odgovornost za njega.

Mora biti zaštićeno od povrede na svim nivoima.

Mora osećati sigurnost kako u odnosu sa roditeljima, tako i u odnosu sa svetom.

To podrazumeva stabilne, dosledne i sigurne veze." 

Emocionalne Potrebe detetaDete mora imati adekvatnu ishranu.Mora imati kvalitetan san.Mora imati dobru higijenu i pristup kvalitetnoj medicinskoj nezi.Detetu su potrebne socijalne interakcije i stimulacija.Potrebni su mu pozitivni uzori.

Dete mora da oseća da može imati stvari koje su njegove i pod njegovom kontrolom, stvari koje mu ne mogu biti samo tako oduzete.Mora da se oseća cenjeno, željeno i voljeno.Mora da se oseća viđeno, saslušano, osetjeno i shvaćeno.Ovo je emocionalna bliskost.

Granice i ličnost deteta moraju biti poštovane.Detetu je potrebna igra i istraživanje.Potreban mu je odraz (mirroring).Mora da razvije osećaj o sebi i svoju autonomiju bez straha da će to ugroziti njegov odnos sa ljudima oko sebe.Potrebna mu je fizička aktivnost.Mora da oseća moć i osnaženost.Mora da se oseća prihvaćeno.

Detetu su potrebni podstrek i osnaživanje.Potrebni su mu izazovi primereni njegovom uzrastu kako bi izgradilo samopouzdanje.Potrebni su mu smernice.Potreban mu je razgovor.Potrebne su mu odgovarajuće granice.Potrebna mu je fizička naklonost.

Detetu je potrebna emocionalna podrška i emocionalna regulacija kroz zajedništvo sa drugima.Potreban mu je dubok osećaj povezanosti.Mora da može da veruje onima od kojih mu život zavisi.Potrebna mu je pažnja i angažovanje ljudi oko njega.Mora da se oseća kao prioritet.

Potrebno mu je osećanje povezanosti sa širom zajednicom.Mora da oseća postignuće.Roditelji moraju detetu pružiti pozitivnu sliku o sebi.Mora mu se razvijati svest o sebi.

Potrebna mu je doslednost, struktura i predvidljivost.Mora da bude naučeno disciplini.Mora mu se omogućiti učenje.Potrebna mu je empatija.

Dete mora da oseća validaciju svojih osećanja i postojanja.Mora osećati poštovanje.Mora osećati da su drugi posvećeni njemu.Potrebna mu je podrška u ostvarivanju svojih ciljeva i želja.Potrebno mu je kvalitetno zajedničko vreme s roditeljima.

Potrebne su mu reči afirmacije.Potrebne su mu usluge koje pokazuju ljubav.Pokloni su mu potrebni.Potrebno mu je prihvatanje.Mora da ima slobodu da izrazi sebe.Potrebni su mu iskrenost i otvorenost.Potrebno mu je društvo.

Dete mora da oseća da može da se obrati roditeljima sa bilo kojim problemom i potrebom.Moramo da prestanemo da širimo laž da su fizičke potrebe važnije od emocionalnih potreba.

Zapravo, istina je upravo suprotna.

Mnogo je ljudi koji žive u siromaštvu i svakodnevno se bore da zadovolje svoje osnovne potrebe, ali koji ipak uspevaju da napreduju mnogo više od onih koji imaju sve i više od toga na fizičkom nivou, ali čije emocionalne potrebe, posebno u odnosima, nikada nisu bile ispunjene.

Ljudi vole da pričaju kako, kada dostigneš određenu starost, više ti nisu potrebne stvari koje su ti bile potrebne u detinjstvu.

Kao da, bez obzira na to da li su ti ti nedostaci u detinjstvu nadoknađeni ili ne, u nekom trenutku jednostavno prestaju da budu važni i ti odjednom možeš da funkcionišeš normalno bez njih.

Na sličan način, ljudi vole da tvrde kako je nemoguće napustiti odraslu osobu.

Ljudi se osećaju manje zavisno i moćnije kada veruju u ove stvari.

Na kraju krajeva, ne možemo kontrolisati hoće li drugi ljudi ispuniti naše potrebe za zavisnošću ili ne.

A niko ne želi da prihvati da nedostatak tih potreba u detinjstvu, bez izuzetka, ostavlja posledice u odraslom dobu.

Takođe, ovakvim pričama oslobađamo sebe odgovornosti da zadovoljimo međusobne potrebe za povezanošću.

Time što okrivljujemo osobu koja ima potrebu – proglašavamo je previše zahtevnom – umesto da priznamo da mi možda ne želimo da preuzmemo odgovornost za drugu osobu i njene potrebe.

Problem sa ovim pričama koje pričamo sebi jeste što one nisu istinite. Ni najmanje.

Mi imamo potrebe za povezanošću i te potrebe nastavljaju da postoje i u odraslom dobu – posebno ako nisu bile zadovoljene u detinjstvu.

Zapravo, mnogi aspekti svesnih odnosa odnose se upravo na to da učimo kako da budemo ‘roditelji’ unutrašnjem detetu onih koje volimo i kako da, kroz te odnose, postanemo isceljujući element u njihovim životima.

Ako želiš da saznaš više o ovome, možeš raditi moj izazov od 14 dana ISCELJENJA Unutrašnjeg deteta.Realnost je da potrebe koje nisu bile zadovoljene u detinjstvu moraju biti zadovoljene u odraslom dobu.

Što više kreativnosti uložimo u pronalaženje načina da ih zadovoljimo unutar društva, to će svaki pojedinac u društvu biti bolje.

Ako pogledaš šta je nekoj osobi nedostajalo u detinjstvu, brzo ćeš shvatiti da su to upravo stvari koje traži u svom primarnom partnerskom odnosu.

I tako bi i trebalo da bude.

Ljudi bi zapravo trebalo da traže ispunjenje ovih potreba ne samo od svojih partnera, već i iz više izvora.

Ali priča koju smo sebi ispričali – da je disfunkcionalno tražiti od partnera ono što nikada nismo dobili od roditelja – stvorila je potpuno disfunkcionalno društvo.

Zašto?

Zato što upravo to svi podsvesno rade.

I što je potreba bila više uskraćena, to postaje ekstremnija u odraslom dobu.

Razmisli na trenutak.

Ako neko u detinjstvu nije imao doslednost, pažnju i nije bio prioritet svojim roditeljima, u odraslom dobu tražiće partnera koji će biti dosledan, obraćati mu pažnju i tretirati ga kao prioritet.

I to je ispravno.

To je osnova isceljujućih odnosa.

Što smo svesniji toga i što svesnije biramo ljude koji su spremni da zadovolje naše potrebe i kojima je ispunjavanje tih potreba prirodan način postojanja – to će naši odnosi biti zdraviji.

Bitno je zapamtiti da, budući da svaki dan provodiš u svojoj sopstvenoj koži, tvoj odnos sa samim sobom je važan.

To znači da bi svaku potrebu koju ti roditelji nisu ispunili, trebalo da ponudiš sebi.

Na primer, ako tvoji roditelji nisu nudili razumevanje, trebalo bi da uložiš energiju u duboko razumevanje samog sebe.

Ali nemoj poverovati nikome ko ti kaže da će to biti dovoljno.

Ovo ti pomaže samo u izgradnji odnosa sa sobom.

Za ljude koji su bili ‘siročad s roditeljima’, ideologije koje se zasnivaju na tome da sami sebi budu dovoljni samo dodatno pojačavaju i učvršćuju njihov osećaj napuštenosti i usamljenosti.

Zbog toga, ovakve ideologije zapravo retraumatizuju.

Ti takođe treba da pronađeš ljude koji će ti pomoći da zadovoljiš potrebe koje nisi imao ispunjene u detinjstvu.

Ovo je najvažniji čin ljubavi prema sebi u vezi sa potrebama povezivanja i zavisnosti.

Vreme je da prestanemo da verujemo u manipulaciju.

Kao društvo, moramo prihvatiti činjenicu da je moguće da roditelji fizički zadrže dete koje su stvorili, umesto da ga daju, ali da ga i dalje učine siročetom unutar sopstvenog doma.

I moramo naučiti kako da to prepoznamo kako bismo mogli da usmerimo energiju ka ispunjavanju tih ključnih potreba koje roditelji zapravo nikada nisu zadovoljili za to dete. 

Jesi li bio siroče iako si imao roditelje?

Odrastati u kući sa roditeljima ne znači da si zaista imao roditeljsku ljubav.Možeš imati krov nad glavom, hranu na stolu i odeću na sebi, a opet – osećati se napušteno, nevidljivo i nezaštićeno.

Ako si se prepoznao u ovom tekstu, znaj da nisi sam.I što je najvažnije – nije kasno da promeniš priču svog života. 

 Zato te pozivam na MASTERCLASS ISCELJENJA.

Ovo nije još jedan teorijski seminar. Ovo je proces.Na ovom Masterclassu vodiću te kroz 5 FAZA ISCELJENJA, korak po korak, kako bi oslobodio/la ono što te sputava i pronašao/la svoj unutrašnji mir.

Šta ćeš naučiti?

 1. Faza – Prepoznavanje: Shvatićeš kako rana emotivna deprivacija oblikuje tvoj život danas. Videćeš obrasce koji te nesvesno vode ka istim bolnim iskustvima.Videćeš obrasce koji te nesvesno vode ka istim bolnim iskustvima i kako se sve to zabeležilo u tvom nervnom sistemu.

 2. Faza – Prihvatanje: Osvestićeš šta si stvarno prošao/la – bez umanjivanja i racionalizacije. Odbacićeš gaslighting priče poput "Bilo mi je dobro, imali smo sve", koje ti ne dozvoljavaju da isceliš bol.Naučićeš kako je tvoj nervni sistem prilagodio reakcije preživljavanja i kako ih sada možeš reprogramirati.

 3. Faza – Iskazivanje: Omogućićeš sebi da izraziš emocije koje su ostale zamrznute u telu. Dozvolićeš sebi da osećaš, umesto da potiskuješ.Regulisaćeš svoj nervni sistem kroz somatske vežbe i tehnike koje vraćaju osećaj sigurnosti u telo.

 4. Faza – Oslobađanje: Naučićeš kako da raskineš emocionalne okove prošlosti i prestaneš da tražiš potvrdu, ljubav i vrednost od onih koji nisu bili sposobni da ti ih daju.Resetovaćeš svoje podsvesne reakcije i izaći iz začaranog kruga stresa, anksioznosti i disocijacije.

 5. Faza – Ponovno Rođenje: Kreiraćeš novi način postojanja u svetu. Naučićeš kako da izgradiš zdravu unutrašnju sigurnost i razviješ odnose koji su ispunjeni prisustvom, ljubavlju i poverenjem.Tvoj nervni sistem će naučiti da oseća sigurnost, umesto da se stalno bori ili beži. 

Ovo je tvoj trenutak da pređeš sa preživljavanja na ISTINSKO ŽIVLJENJE.

Prijave su otvorene piši mi MASTERCLASS